Zašto je naša trava manje zelena?
Imala sam sreću da zadnjih meseci isprobam udobnost trgova i parkova u raznim gradovima lepe nam Evrope. I, moram priznati, koliko god bili lepše uređeni od naših nisu udobniji! Ali su sa radošću korišćeni!!!
Kratki periodi sunca i lepog, letnjeg vremena na ulice Norveške izvuku masu ljudi. Oni znaju da cene i iskoriste te trenutke! Zato nigde ne idu bez svojih velikih rančeva, u kojima se nalazi mala, pokretna oprema za uživanje...
Posle napornog dana na klinici, sunčevi zraci nisu mogli lepše pasti! Mislim da mi sunce nikada nije bilo bliže! Kratki koraci, produženo uživanje!
Uska staza, koja vodi najkraćim putem do glavne zgrade fakulteta, prolazi kroz park. Ova travnata površina nikada mi nije izgledala veće! Na njoj je mesto za fotosintezu našlo preko stotinu ljudi!!! :)
Začuđeno ih posmatram, nije 1. maj!!!
Sa moje desne strane grupica momaka nestrpljivo posmatra napredak svog, na maloj skari za jednokratnu upotrebu, pripremljenog roštilja. Devojke uživaju čavrljajući, pretpostavljam o novim šarama koje mogu da upotrebe za rukavice, koje upravo počinju da pletu. Da, da, ovde skoro svaka devojka plete! Nevezano da li se nalaze u parku, autobusu, na predavanju ili u policijskoj stanici, svaki trenutak slobodnih ruku iskoristiće za to! :)
Sklanjam se sa staze da bi mogla da se mimoiđem sa grupom biciklista. Na par metara od mene oni ostavljaju svoje omiljeno prevozno sredstvo i, naravno, zauzimaju prvo slobodno mesto na travi. Između dva stabla, na nekih pola metara visine, vezuju dugu traku po kojoj nespretno hodaju i, smejući se, padaju posle samo nekoliko koraka! Ravnoteža tela, ravnoteža duha!
Iz prikrajka, sakrivenog lica iza nespretno naopako okrenute knjige, posmatra ih preslatka devojka. Ona je svoje mesto pod suncem iskoristila da bar na kratko osveži preplanuli ten, teškom mukom stečen na skorašnjem letovanju.
Zavidim im!!! Toliko srece na jednom mestu! Tako malo a tako dovoljno razloga za nju!!!
Podmećem pod sebe fasciklu, malu ali dovoljnu osnovu za uživanje, i postajem jedna od njih! Prirodna ja! Ja u prirodi! Priroda u meni!
I pitam se, kada sam zadnji put sa svojim prijateljima provela popodne u parku, zadovoljavajući se pri tome parčetom papira na koje mogu da sednem?
Kada ste vi?
Imala sam sreću da zadnjih meseci isprobam udobnost trgova i parkova u raznim gradovima lepe nam Evrope. I, moram priznati, koliko god bili lepše uređeni od naših nisu udobniji! Ali su sa radošću korišćeni!!!
Kratki periodi sunca i lepog, letnjeg vremena na ulice Norveške izvuku masu ljudi. Oni znaju da cene i iskoriste te trenutke! Zato nigde ne idu bez svojih velikih rančeva, u kojima se nalazi mala, pokretna oprema za uživanje...
Posle napornog dana na klinici, sunčevi zraci nisu mogli lepše pasti! Mislim da mi sunce nikada nije bilo bliže! Kratki koraci, produženo uživanje!
Uska staza, koja vodi najkraćim putem do glavne zgrade fakulteta, prolazi kroz park. Ova travnata površina nikada mi nije izgledala veće! Na njoj je mesto za fotosintezu našlo preko stotinu ljudi!!! :)
Začuđeno ih posmatram, nije 1. maj!!!
Sa moje desne strane grupica momaka nestrpljivo posmatra napredak svog, na maloj skari za jednokratnu upotrebu, pripremljenog roštilja. Devojke uživaju čavrljajući, pretpostavljam o novim šarama koje mogu da upotrebe za rukavice, koje upravo počinju da pletu. Da, da, ovde skoro svaka devojka plete! Nevezano da li se nalaze u parku, autobusu, na predavanju ili u policijskoj stanici, svaki trenutak slobodnih ruku iskoristiće za to! :)
Sklanjam se sa staze da bi mogla da se mimoiđem sa grupom biciklista. Na par metara od mene oni ostavljaju svoje omiljeno prevozno sredstvo i, naravno, zauzimaju prvo slobodno mesto na travi. Između dva stabla, na nekih pola metara visine, vezuju dugu traku po kojoj nespretno hodaju i, smejući se, padaju posle samo nekoliko koraka! Ravnoteža tela, ravnoteža duha!
Iz prikrajka, sakrivenog lica iza nespretno naopako okrenute knjige, posmatra ih preslatka devojka. Ona je svoje mesto pod suncem iskoristila da bar na kratko osveži preplanuli ten, teškom mukom stečen na skorašnjem letovanju.
Zavidim im!!! Toliko srece na jednom mestu! Tako malo a tako dovoljno razloga za nju!!!
Podmećem pod sebe fasciklu, malu ali dovoljnu osnovu za uživanje, i postajem jedna od njih! Prirodna ja! Ja u prirodi! Priroda u meni!
I pitam se, kada sam zadnji put sa svojim prijateljima provela popodne u parku, zadovoljavajući se pri tome parčetom papira na koje mogu da sednem?
Kada ste vi?
pratim tvoj blog!:)
ОдговориИзбриши